Tačka i zapeta predstavlja razdvojeni znak slabiji od tačke, a izrazitiji od zapete. Tačka i zapeta se stavlja:
⎯ između rečenica koje su tešnje povezane, tako da se međusobno dopunjuju i ističu: Seljaci se sve više zbijaju oko guslara, ali bez najmanjeg šuma; dah im se ne čuje. Noć se spustila; lepa jesenja noć.
⎯ pri razdvajanju rečeničnog niza na srodne celine: Ulice su bile tužne, sive, mokre; čitav svet je bio suv; bilo je klizavo; no ulicama su se skupljale i prelivale velike bare; nigde neba; sve do mokrih streha visila je siva magla.
⎯ prilikom nabrajanja srodnih i bliskih pojmova: Naučila smo iz interpunkcije: upotrebu zapete između delova proširene rečenice: zapetu u složenoj rečenici: tačku pri pisanju skraćenica; tačku i zapetu i nekoliko tačaka kao posebne znake interpunkcije.