Kada se koristi zagrada? Zašto se koriste zagrade ( )? Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje kao naknadno objašnjenje: Unicef (Međunarodni dečji fond Ujedinjenih nacija) pomaže deci ugroženoj ratom. Josif Pančić (1814-1888) spada u red najvećih svetskih botaničara.
Kategorija: Pravopis
Sa nekoliko tačaka ili tri tačke, obeležavamo prekinut govor i izostavljene reči: Ja sam … oprostite … bolje sve da kažem. Na „Beogradskom maratonu” učestvovali su takmičari iz mnogih zemalja:Maroka, Poljske, Belorusije, Kenije… Prekinuto nabrajanje… Ovo je odgovor na pitanje: Kada se koriste tri tačke (…) ?
Kako se koristi Crtica (-) i kada Crtica se stavlja: ⎯ između delova polusloženica: U Herceg-Novom ce, no tradiciji, održava praznik mimoze. Redovno posećuje auto-trke. ⎯ između dvostrukih ženskih prezimena: Milena Pavlović-Barili je poznata slikarka. ⎯ pri rastavljanju reči na kraju reda: bor-ba, zem-lja… ⎯ u složenicama čiji je prvi deo napisan arapskom cifrom: Brzo […]
Uzvičnik se stavlja: ⎯ iza uzvičnih rečenica i uzvika: Ura! Baci ga u sneg! Uh, što je vrućina! Lepota! ⎯ iza imperativa kada se izgovara povišenim tonom: Ne daj se! Skačite! ⎯ iza vokativa izgovorenog u uzbuđenju, povišenim glasom: Junaci! Ljudi!Neke rečenice su po smislu i upitne i uzvične, pa ih obeležavamo upitnikom i uzvičnikom.Obično […]
Upitnik se stavlja: ⎯ iza nezavisnih upitnih rečenica: Gde ste bili? Koga ovde čekaš? Ko je to? ⎯ upitnik se ne stavlja iza zavisnoupitnih rečenica zato što druga rečenica ne predstavlja direktno pitanje: Pitao sam ga koga ovde čeka. Tek u tuđini čovek oseti u čemu su draži zavičaja.
Navodnicima se obeležava: ⎯ upravni govor (doslovno navođenje tuđih reči i rečenica): Naša razredna nam brižno ponavlja: „Ko redovno uči, ne plaši se ispita.” „Ne plaši se ispita ko redovno uči.” brižno nam ponavlja razredna. ⎯ nazivi knjiga, časopisa, listova, umetničkih dela, klubova, hotela, brodova i slično: Pročitala sam „Baštu sljezove boje” (zbirka pripovedaka B. […]
Tačka i zapeta predstavlja razdvojeni znak slabiji od tačke, a izrazitiji od zapete. Tačka i zapeta se stavlja: ⎯ između rečenica koje su tešnje povezane, tako da se međusobno dopunjuju i ističu: Seljaci se sve više zbijaju oko guslara, ali bez najmanjeg šuma; dah im se ne čuje. Noć se spustila; lepa jesenja noć. ⎯ […]
Dve tačke se stavljaju: ⎯ iza reči koje najavljuju nabrajanje: Na „Beogradskom maratonu” učestvovali su takmičari iz mnogih zemalja: Italije, Belorusije, Poljske, Rumunije, Bugarske… U navedenoj rečenici izraz „iz mnogih zemalja” najavljuje nabrajanje. Ako nedostaju reči koje najavljuju nabrajanje, dve tačke se ne stavljaju. Na primer: Videli su Rim, Varšavu, Bukurešt, Beograd. ⎯ ispred rečenice […]
Zapetom se odvajaju: ⎯ reči u nabrajanju: Vuk Karadžić je skupljao narodne pesme, pripovetke, poslovice i zagonetke. On je obišao Srbiju, Crnu Goru, Dalmaciju i Primorje. ⎯ apozicije: Vuk St. Karadžić, tvorac srpskog književnog jezika, rođen je u Tršiću. Ivo Andrić, pisac romana „Na Drini ćuprija”, dobio je Nobelovu nagradu. ⎯ ako su zanimanja i […]
Tačka se stavlja: na kraju rečenice, kao završene misaone celine: Počela je školska godina. Milan nije došao. iza skraćenica: o.m. (ovog meseca), o.g. (ove godine), itd. (i tako dalje), i sl. (i slično), uč. (učenik), prof. (profesor). kada se redni brojevi pišu arapskim ciframa: Petar Petrović Njegoš je rođen 1. XI 1813. godine. Na56. strani […]