Dve tačke se stavljaju:
⎯ iza reči koje najavljuju nabrajanje: Na „Beogradskom maratonu” učestvovali su takmičari iz mnogih zemalja: Italije, Belorusije, Poljske, Rumunije, Bugarske… U navedenoj rečenici izraz „iz mnogih zemalja” najavljuje nabrajanje. Ako nedostaju reči koje najavljuju nabrajanje, dve tačke se ne stavljaju. Na primer: Videli su Rim, Varšavu, Bukurešt, Beograd.
⎯ ispred rečenice kojom se objašnjava prethodna rečenica: Shvatio je njenu nameru: želela je da mu ublaži tugu. Najzad su se složili: treba mu pomoći.
⎯ ispred tuđih reči u upravnom govoru: Pesnik nam poručuje: „Sve što je dobro na ovom svetu, dolazi od ljubavi”.
⎯ pri obeležavanju brojnih odnosa u značenju prema: Rezultat derbi utakmice je 5:2 u korist „Crvene zvezde”.