ZAPETA ILI ZAREZ (,)

Zapetom se odvajaju:

⎯ reči u nabrajanju: Vuk Karadžić je skupljao narodne pesme, pripovetke, poslovice i zagonetke. On je obišao Srbiju, Crnu Goru, Dalmaciju i Primorje.

⎯ apozicije: Vuk St. Karadžić, tvorac srpskog književnog jezika, rođen je u Tršiću. Ivo Andrić, pisac romana „Na Drini ćuprija”, dobio je Nobelovu nagradu.

⎯ ako su zanimanja i zvanja napisana ispred imena lica, onda se pišu kao atributi, bez zapete: Pisac romana „Na Drini ćuprija” Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu.

⎯ vokativi: Krilati Vuče, divimo ti se! Deco, čitajte dobre knjige!

⎯ uzvici: Gle, na sajmu ima i jevtinih knjiga! Uh, što je vrućina!

⎯ sve umetnute i naknadno dodate reči i izrazi: Guslar, najzad, zapeva silovito. Najposle jekne prve zvuk, rezak i neravan. On je, mislim, već došao.

⎯ delovi rečenice suprotni prethodnim delovima: To ne treba njima, nego nama. Ako reč nego nije suprotni, već poredbeni veznik, zapeta se ne stavlja: Milan govori bolje nego Jovan

⎯ proste rečenice u složenoj koje nisu povezane veznicima: Vetar duva, povija grane, podiže kovitlace prašine, šiba prolaznike po licu.

⎯ suprotni odnosi u složenoj rečenici: Pokušala je, ali nije uspela.

⎯ isključni odnosi u složenoj rečenici: Sve je bilo mirno, samo se čuo šum talasa.

⎯ zaključni odnosi u složenoj rečenici: Duvan je neprijatelj čovekovog zdravlja, ne treba ga pušiti.

⎯ rečenice u inverziji, tj. kada je zavisna rečenica ispred nezavisne: Kada je došla, svi smo se obradovali. Iako je bila stroga, voleli smo je.

⎯ umetnute rečenice: Dečak je ovoga puta, bio sam sasvim siguran, govorio istinu.