Poslovi i organizacija državne upraveDruga oblast! Kviz iz oblasti: Poslovi i organizacija državne uprave. 54 Druga oblast!Poslovi i organizacija državne upraveDruga oblast! Kviz iz oblasti: Poslovi i organizacija državne uprave. 1 / 9079. Врсте послова државне управе (седам група послова) одређене су у: Закону о државној управи Закону о министарствима Уставу 2 / 9080. Када два или више органа државне управе сматрају да су надлежни за исти конкретан посао (на пример, за издавање неке дозволе) или да ни један од њих није надлежан, постојаће сукоб надлежности. Тај сукоб решава: Влада Уставни суд руководилац вишег органа државне управе 3 / 9081. Ради извршавања закона органи државне управе могу, када су законом изричито овлашћени, да доносе прописе за извршавање закона, и то: правилнике и упутства правилнике правилнике, наредбе и упутства 4 / 9082. Прописе за извршавање закона могу да доносе:? сви органи државне управе министарства и посебне организације министарства 5 / 90Прописи за извршавање закона које доносе органи државне управе потпадају под контролу уставности и законитости, коју врши: Уставни суд Влада највиши суд у Републици Србији 6 / 90У извршавању закона, других прописа и општих аката органи државне управе решавају у управним стварима тако што доносе појединачне правне акте којима одлучују о правима, обавезама и правним интересима странака. Општи назив за те акте је управни акти или: одлуке решења сагласности 7 / 9085. Органи државне управе решавају у управним стварима по правилима: општег и посебног управног поступка грађанског поступка судског поступка 8 / 9086.Против првостепеног решења органа државне управе или другог органа управе странка може изјавити жалбу (осим када је жалба изричито искључена), а о жалби ће тада решавати: надлежни суд другостепени управни орган орган који је донео првостепено решење 9 / 9087. Странка која није задовољна решењем донетим по њеној жалби може: поднети уставну жалбу Уставном суду поднети нову жалбу другостепеном органу управе поднети тужбу Управном суду 10 / 9088. Када орган управе не донесе никакво решење у законском року или о њему не обавести странку, а поступак је покренут захтевом странке, та ситуација се назива: „ћутање управе“ „пропуштање рока“ „немар управе“ 11 / 9089. Уговори које органи државне управе, када је то предвиђено законом, закључују са приватним лицима (странкама), називају се: концесиони уговори управни уговори уговори о јавно-приватном партнерству 12 / 9090. У извршавању закона, других прописа и општих аката органи државне управе предузимају и одређене материјалне акте, односно врше управне радње (без доношења управних аката), какве су документовање, примање изјава, пружање информација и друге, а међу њима су и радње непосредне физичке принуде. Ове последње могу да предузимају само органи који су законом овлашћени, а посебно: полиција пореска полиција комунална органи 13 / 9091. Евиденције о личним стањима грађана и друге збирке података прописане законом које води органи управе и други овлашћени субјекти називају се: матичне књиге јавне евиденције збирке личних података 14 / 9092. На основу података из јавних евиденција, органи управе и други овлашћени субјекти издају: уверења и друге јавне исправе уверења решења 15 / 9093. Примери јавних исправа су: тестамент, уговор, пословне књиге уверење о приходима по члану домаћинства, лекарско уверење уверење о неосуђиваности, уверење да се не води истрага 16 / 9094. За обављање инспекцијског надзора у органима државне управе постоји: око 30 инспекција око 40 инспекција око 20 инспекција 17 / 9095. Инспекцијски надзор обавља се: путем инспекцијског увида путем канцеларијског надзора путем инспекцијског прегледа и као канцеларијски надзор 18 / 9096. Када у вршењу инспекцијског надзора утврди да је физичко лице починило прекршај за који се може изрећи новчана казна, инспектор има право да: наплати прописану новчану казну на лицу места изда прекршајни налог нареди плаћање прописане новчане казна у одређеном року 19 / 9097. Органи државне управе припремају нацрте закона, друге прописе и опште акте за Владу и предлажу Влади стратегије развоја и друге мере којима се обликује политика Владе. Ови послови органа државне управе се у закону називају: стручни послови учешће у обликовању политике Владе номотехнички послови 20 / 9098. Један од послова органа државне управе је праћење и утврђивање стања у областима из свог делокруга. Пошто проуче последице утврђеног стања, они: предузимају мере из своје надлежности и предлажу Влади доношење прописа и предузимањене мера на које је она овлашћена информишу о томе Владу и јавност информишу о томе Народну скупштину у свом извештају о раду 21 / 9099. Рад јавних служби (јавних предузећа и јавних установа) треба да се одвија према закону. О томе се старају: органи државне управе органи државне управе у чијем су делокругу области у којима делују јавне службе оснивачи јавних служби 22 / 90100. Јавне службе могу да оснивају: само органи Републике Србије Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Република Србија, аутономне покрајине, општине, градови и град Београд 23 / 90101. Ако корисник услуге коју пружа нека од јавних служби сматра да му услуга није пружена уредно, квалитетно и под једнаким условима, он може да поднесе: жалбу органу државне управе који се стара о јавној служби тужбу директору јавне службе приговор директору јавне службе 24 / 90102. Послови израде анализа, извештаја и информација и слични послови органа државне управе спадају у стручне послове истраживачке послове остале управне послове 25 / 90103. Развојни послови органа државне управе су послови: предлагања политике развоја у одговарајућим областима подстицања и усмеравања развоја у складу са политиком Владе иницирања развојних пројеката 26 / 90104. Одређени послови државне управе могу се поверити покрајини, општини и граду, јавним агенцијама, регулаторним телима, предузећима, установама, организацијама и појединцима. За све те субјекте Устав и законодавство користи појам: вршиоци поверених послова имаоци јавних овлашћења недржавни субјекти који врше поверене послове 27 / 90105. Повревање појединих послова државне управе врши се: уредбом Владе одлуком надлежног министра законом 28 / 90106. Послови инспекцијског надзора могу се поверити: имаоцима јавних овлашћења органима покрајине, општине, града и града Београда регулаторним телима 29 / 90107. После поверавања послова државне управе неком од ималаца јавних овлашћења, одговорност за обављање тих послова: прелази на имаоца јавног овлашћења коме су послови поверени остаје задржана код Владе и органа државне управе прелази на руководећи орган имаоца јавног овлашћења 30 / 90108. Правила о начину примања, евидентирања, достављања у рад и отпремања поште, чувању, разврставањи и архивирању материјала који се прима у рад или настаје у раду органа државне управе, јесу правила о: канцеларијском пословању раду писарнице административном поступању са предметима 31 / 90109. Примена електронских средстава у обављању послова органа државне управе означава се скраћеницом: е-управа информатичка управа е-влада 32 / 90110. Послове писарнице за органе државне управе обавља: сваки орган за себе Управа за заједничке послове републичких органа министарство надлежно за државну управу 33 / 90111. Спровођење јавне расправе о нацртима закона дужност је: министарства или посебне организације који припремају закон Владе Народне скупштине 34 / 90112. Органи државне управе су дужни/нису дужни да физичким и правним лицима, на њихово тражење, дају мишљења о примени закона и других општих аката: дужни су нису дужни дужни су, и то у року од 30 дана 35 / 90113. На поднету притужбу на свој рад и на неправилан однос запослених, орган државне управе дужан је да подносиоцу притужбе одговори ако је подносилац захтевао одговор, и то у року од: 30 дана 15 дана 60 дана 36 / 90114. Органи државне управе дужни су да примају странке: у току радног времена један дан у току радне недеље само уз претходно заказивање 37 / 90115. Једна од дужности органа државне управе је обавештавање јавности о свом раду. Обавештавање се врши: преко веб-презентације органа државне управе подношењем извештаја о раду Народној скупштини преко средстава јавног информисања, путем Информатора о раду и на други прикладан начин 38 / 90116. Средства за финансирање рада органа државне управе обезбеђују се у буџету Републике, а годишњи износ средстава за поједини од органа назива се: буџетска апропријација буџетска дотација буџетски трансфер 39 / 90117. За располагање средствима за финансирање рада органа државне управе овлашћен је и одговоран: орган интерне контроле руководилац органа државне управе руководилац службе за рачуноводство 40 / 90118. Појам „органи управе“ обухвата: органе управе Републике Србије и службе Владе органе управе сва три нивоа власти (републичку, покрајинску и локалну управу) органе управе сва три нивоа власти и имаоце јавних овлашћења 41 / 90119. Појам „јавна управа“ обухвата: органе управе сва три нивоа власти и имаоце јавних овлашћења органе управе сва три нивоа власти (републичког, покрајинског и локалног) органе управе сва три нивоа власти и јавне службе 42 / 90120. Органи државне управе се оснивају (и укидају): законом одлуком Владе уредбом Владе 43 / 90121. Министарства и већина других органа државне управе се оснивају: Законом о државној управи Законом о министарствима уредбом Владе 44 / 90122. Органи државне управе се оснивају у следећим облицима: министарства и управне организације министарства, органи управе у саставу министарстава и посебне организације министарства, службе Владе и јавне агенције 45 / 90123. Органи управе у саставу министарстава се образују у следећим облицима: управе, инспекторати и дирекције управе, агенције и организације директорати, инспекторати и агенције 46 / 90124. Посебне организације се образују као: агенције, дирекције и службе секретаријати, заводи и организације са друкчијим називом заводи, фондови и агенције 47 / 90125. Радом министарства руководи министар, а радом органа управе у саставу министарства и посебне организације руководи: директор државни секретар помоћник министра 48 / 90126. Министре именује и разрешава: Влада председник Владе Народна скупштина 49 / 90127. Руководиоце органа управе у саставу министарства и посебних организација поставља и разрешава: Влада (уз одређене изузетке) Народна скупштина министар 50 / 90128. Појам „руководилац органа државне управе“ односи се на: све запослене у органима државне управе који имају руководеће позиције министре и директоре органа управе у саставу министарства и посебних организација министре 51 / 90129. У случају одсутности или спречености министра, замењује га: државни секретар, а кад их има више онај државни секретар ког овласти министар секретар министарства заменик министра 52 / 90130. Једног или више државних секретара у министарству поставља и разрешава: министар Влада на предлог министра Влада на предлог председника Владе 53 / 90131. Помоћник министра руководи сектором као заокруженом облашћу рада, а секретар министарства помаже министру у управљању кадровским, финансијским, информатичким и сличним питањима и др. Поставља их Влада на пет година, на предлог министра. Помоћник министра и секретар министарства су: функционери државни службеници на положају државни службеници 54 / 90132. Министар може именовати своје посебне саветнике, којим може бити највише: три пет седам 55 / 90133. Директор органа у саставу министарства одговара за свој рад: Влади министру Народној скупштини 56 / 90134. У органу у саставу министарства може бити један или више помоћника директора. Да ли у органу у саставу постоји и заменик директора? постоји не постоји у некима постоји 57 / 90135. За усмеревање рада органа у саставу министарства и доношење прописа из његовог делокруга овлашћен је: директор тог органа министар Влада 58 / 90136. Директор посебне организације одговара за свој рад: министру Влади председнику Владе 59 / 90137. Посебна организација има једног или више помоћника директора. Да ли у посебној организацији постоји и заменик директора? постоји не постоји у некима постоји 60 / 90138. Управне округе образује Влада, а они представљају: другостепене јединице локалне самоуправе територијалне јединице са положајем самоуправе подручне центре у којима се обављају послови државне управе 61 / 90139. Број управних округа у Републици Србији износи: 29 25 23 62 / 90140. За усклађивање рада подручних јединица органа државне управе у управном округу задужен је: министар надлежан за државну управу начелник округа председник управног округа 63 / 90141. Подручне јединице органа државне управе, осим као окружне (за подручје управног округа), могу се образовати: за уже или шире подручје од подручја управног округа само за уже подручје од подручја управног округа само за шире подручје од подручја управног округа 64 / 90142. Као подручне јединице Министарства унутрашњих послова, за сваку општину постоје: полицијске подручне управе полицијске станице секретаријати унутрашњих послова 65 / 90143. Органи државне управе имају/немају статус правног лица: имају сви немају имају по изузетку, тј. кад је то одређено законом 66 / 90144. Статус правног лица могу по изузетку, тј. кад је то одређено законом, имати: сва три облика органа државне управе само органи у саставу министарстава и посебне организације само министарства 67 / 90145. За заштиту имовинских права и интереса Републике Србије и, с тим у вези, за заступање органа државне управе надлежно је: Државно правобранилаштво Републичко јавно тужилаштво министарство надлежно за послове финансија 68 / 90146. Начела за унутрашње уређење и систематизацију радних места у органима државне управе прописује: Народна скупштина законом Влада уредбом министарство надлежно за државну управу 69 / 90147. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места доноси: министар за министарство и орган у саставу министарства, а директор посебне организације за ту организацију руководилац органа државне управе Влада 70 / 90148. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места не може ступити на снагу: док на њега Влада не да сагласност док га доносилац не потпише док се не објави у „Службеном гласнику Републике Србије“ 71 / 90149. Руководилац органа државне управе може да издаје акте којима одређује начин рада, поступања и понашања запослених у органу државне управе, а ти акти носе назив: смерница директива наређења 72 / 90150. У органима државне управе могу се организовати унутрашње организационе јединице, које се разликују на: основне, посебне и уже организационе јединице основне и уже организационе јединице организационе јединице првог и другог нивоа 73 / 90151. Основне организационе јединице су: секретаријат и сектори сектори одсеци и одељења 74 / 90152. Посебне организационе јединице су: секретаријат министарства и кабинет министра сектори управе 75 / 90153. Уже организационе јединице су: одељење, одсек и група секретаријат, кабинет и група служба, група и пододсек 76 / 90154. Радом секретаријата министарства руководи: министар државни секретар секретар министарства 77 / 90155. Радом кабинета министра руководи: министар шеф кабинета секретар министарства 78 / 90156. Радом ужих организационих јединица руководе: начелник одељења, шеф одсека и руководилац групе шеф одељења, начелник одсека и шеф групе начелници 79 / 90157. Иако Генерални секретаријат Владе и службе Владе нису органи државне управе и за њих важе иста правила за унутрашње уређење: да не, постоје посебна правила 80 / 90158. У појединим органима државне управе називи унутрашњих организационих јединица могу бити другачији: не да 81 / 90159. Систематизацијом се утврђује: а) број радних места и извршилаца, описи послова радних места и посебни услови за обављање послова распоред послова и задатака на унутрашње организационе јединице и извршиоце систем обављања послова и задатака 82 / 90160. Основни облик у коме се организују покрајински органи управе у АП Војводини јесу: покрајинска министарства покрајински секретаријати покрајински заводи 83 / 90161. Општинска управа се организује: у општинама до 50.000 становника као јединствена управа, а у онима са више становника могу се образовати управе за поједине области као јединствена управа, без обзира на број становника општине у управе за поједине области, без обзира на број становника општине 84 / 90162. Градска управа се може организовати: у управе за поједине области у највише 10 управа за одређене области у највише 15 управа за одређене области 85 / 90163. Радом општинске и градске управе (било јединствене било за поједине области) руководи: секретар општине, односно града начелник управе председник општине, односно градоначелник 86 / 90164. Извршну функцију у општинама и градовима врше: председник општине и општинско веће, односно градоначелник и градско веће председник општине и градоначелник општинско веће на челу са председником општине, односно градско веће на челу са градоначелником 87 / 90165. Месна канцеларија је: орган месне заједнице подручни орган општинске или градске управе орган сеоске самоуправе 88 / 90166. Комуналну полицију могу да образују: градови градови и општине само град Београд 89 / 90167. Локални омбудсман контролише рад општинске и градске управе и штити права грађана од повреда нанесених радом локалних органа и служби, а његово оснивање је: бавезно факултативно 90 / 90168. Градске општине се могу оснивати у градовима, а постоје у: Београду и још пет градова Београду и још 10 градова свим градовима Your score isProsječan rezultat je 42% LinkedIn Facebook Twitter VKontakte 0% Ponovno pokreni kviz Pošalji povratne informacije Oznake:kviz drzavne uprave, kviz opseg znanja, kviz organizacije, kviz poslovi, najbolji kvizovi, novi kvizovi◀ Istorijski, pravni, politički, kulturni i ekonomski kontekst u Republici SrbijiNačela rada državne uprave ▶