Kako se pravilno piše naravoučenije ili naravučenije? Pravilno je pisati naravoučenije. Objašnjenje Reč naravoučenije je složenica koja nastaje od tri dela: narav – što znači karakter ili moral o – veznik koji povezuje reči učenije – što znači učenje ili pouka Spojeno pisanje i prisustvo oba slova o u sredini reči su pravilni. Veznik […]
Oznaka: naravucenije
Evo nekoliko detalja o reči naravoučenije:
Značenje
– „Naravoučenije“ je imenica koja označava moralnu pouku ili poučnu pouku koju iz neke priče, događaja ili iskustva izvlačimo. U suštini, to je ono što „zaključimo“ da je dobro, a šta loše iz neke pripovesti.
Etimologija
– Dolazi od staroslovenskog корена narъ („narod, ljudi“) i učénije („učenje, pouka“). Dakle, bukvalno „učenje za narod“ – pouka koja je korisna svakome.
Morfologija i naglasak
– Pripadnik je muškog roda i sklanja se po devetoj deklinaciji:
jednina: naravoučenije, naravoučenija, naravoučeniju…
množina: naravoučenija, naravoučenija, naravoučenijima…
– Akcenat je na trećem slogu s kraja: naravoučénije.
Sinonimi
– pouka, moral, poruka, poučna pouka.
Primeri upotrebe
„Naravoučenije iz ove basne je da ne treba podcenjivati slabije protivnike.“
„Svaka priča ima svoje naravoučenije.“
„Na kraju romana autor brižljivo iznosi naravoučenije koje treba da ponesemo sa sobom.“
Upotreba u književnosti
– U klasičnim basnama i pripovestima često se izričito navodi naravoučenije na kraju (npr. kod Ezopa, La Fontena ili kod naših pripovedača), kako bi se čitaocu ili slušaocu jasnije predstavila poruka dela.